Kao najavu za promociju koja će se održati u sredu 02.11.2016 u biblioteci Filip Višnjić, u ulici Vojvode Stepe 261 u 18h intervjuisali smo Petra Krasa:

Motivi za pisanje opsežnog dela koje se bavi evropskim kulturnim identitetom, naročito ako se zna da esejistika ne spada u popularnu literaturu?

Motiv za pisanje ove knjige proizilazi iz moje namere da ponudim jednu Ističnoevropsku perspektivu ili Istočnoevropski ugao pogleda na zajednički evropski kulturni identitet. Ta namera je u svom začetku bila u sferi potrebe da se nešto kaže o složenosti kulturnog nasleđa na bivšem Jugoslovenskom prostoru ali se ona, sasvim logično, kasnije proširila na evropski kontekst. Nikada nisam krio, niti sebi niti javno, da je direktna inspiracija za pisanje ovakvog eseja autobiografski roman velikog Poljskog pisca, Česlava Miloša - "Druga Evropa". Ta knjiga me je ohrabrila da se uputim u ovu književnu avanturu i ako sam likovni umetnik po osnovnoj vokaciji.

Uticaj Vašeg obrazovanja, evropskih gradova koje ste obišli na stavove iznete u knjizi?

Ne verujem da bih ikada napisao ovu knjigu da nisam imao neposredno, trogodišnje iskustvo života i rada na Zapadu. Za vreme mog boravka na jugu Francuske gde sam studirao likovnu umetnost stekao sam to, da tako kažemo, sveevropsko iskustvo jer je moje neposredno okuženje na klasi bilo evropsko. Više od jedne trećine studenata je došlo iz raznih evropskih zemalja. To iskustvo je za mene bilo dragoceno i nešto sasvim novo. Kada sam se mnogo godina kasnije osvrnuo na taj period svog života, shvatio sam da sam živeo Evropu. Ali kao što znate sve to nije dovoljno da biste se odlučili na jedan književni poduhvat. I lektira je veliko iskustvo.

Smatrate li da su splin, resantiman i velčmerc dovoljno obrađeni u srpskoj književno-naučnim krugovima i zašto?

Splin, resantiman i veltšmerc sam prvi put sreo u školskog gradivu u srednjoj školi, na časovima ondašnjeg srpskohrvatskog jezika. Toliko sam bio obuzet Bodlerovim pesmama i životom da sam doslovno trčao kući da nacrtam njegov portret koji i danas čuvam. Ali šta petnaestogodišnjak može zaista znati o veltšmercu? Samo toliko da može da ga prepozna u stihovima rok grupe koju u sebi pevuši i ništa više od toga. Ne znam da li je domaća teorija posebno i dublje obrađivala navedene književne fenomene ali mogu da kažem da je Nikola Milošević na više mesta proučavao dejstvo i posledice resantimana na ideološke stavove i opredeljenja ne samo pojedinaca već i čitavih političkih doktrina i sistema. U tom smislu svakako treba obratiti pažnju na njegovo važnu studiju pod nazivom Psihologija znanja.

Obradili ste dela filozofa, slikara, pisaca, umetnika uopšte od antičkog doba do savremenih dana. Kuda ide kultura, umetnost uopšte?

Ovo vaše pitanje bi trebalo da progoni danas svakog mislećeg čoveka a ne samo umetnika ili intelektualca u najširem smislu te reči. Ne znam kuda ide savremena kultura danas. U tom smislu vlada potpuna neizvesnost i kada o tome razmišljam najradije sebi odgovaram da ćemo uskoro videti kuda se kreće naša celokupna savremenost. U svakom slučaju danšnja istorija je izašla iz svog zgloba i uglavila u tački koja nosi puno neizvesnosti. Ipak nisam katastrofičar i ne odbrojavam dane do kraja sveta, mada mi se mnoge pojave u savremenoj kulturi ne dopadaju. Potpuno razumem protest umetnika u Novom Sadu koji su se nedavno usprotivili načinu na koji jedna javna i državna ustanova troši sredstva u cilju promocije dela jednog Dejmijana Hersta.

Šta mladi, naročito oni koji se nisu susretali sa ovakvom vrstom literature mogu saznati i naučiti od Vas i Vašeg dela na predstojećim promocijama?

Generalno ne volim poruke, ni za koga pa tako ni za mlade. Ali ono što bi mladi mogli danas saznati je već odavno na internetu ili društvenim mrežama. Knjige nekako stoje po strani. Ipak verujem da je potraga za identitetom imanentna mladima. Bez čitanja, lutanje za spostvenim likom mi se čini nemogućom misijom. Bez avanture čitanja mladost može da se protraći ispraznim medijskim fascinacijama a onda nema kraja raznim nesporazumima sa samim sobom i sa svetom oko sebe. Dakle, ostavite na neko vreme vaše moćne uređaje i uzmite neku knjigu u ruke pa ćete onda i vaše neposredno životno iskustvo gledati na malo drugačiji način. Sartr, čije životno iskustvo nije bilo ni banalno ni malo, je rekao da je ceo svet otkrio u knjigama.