Kao najavu za promociju koja će se održati u sredu 02.11.2016 u biblioteci Filip Višnjić, u ulici Vojvode Stepe 261 u 18h intervjuisali smo Petra Krasa:
Motivi za pisanje opsežnog dela koje se bavi
evropskim kulturnim identitetom, naročito ako se zna da esejistika ne spada u
popularnu literaturu?
Motiv za pisanje ove knjige proizilazi iz moje namere da
ponudim jednu Ističnoevropsku perspektivu ili Istočnoevropski ugao pogleda na
zajednički evropski kulturni identitet. Ta namera je u svom začetku bila u
sferi potrebe da se nešto kaže o složenosti kulturnog nasleđa na bivšem
Jugoslovenskom prostoru ali se ona, sasvim logično, kasnije proširila na
evropski kontekst. Nikada nisam krio, niti sebi niti javno, da je direktna
inspiracija za pisanje ovakvog eseja autobiografski roman velikog Poljskog
pisca, Česlava Miloša - "Druga Evropa". Ta knjiga me je ohrabrila da
se uputim u ovu književnu avanturu i ako sam likovni umetnik po osnovnoj
vokaciji.
Uticaj Vašeg
obrazovanja, evropskih gradova koje ste obišli na stavove iznete u knjizi?
Ne verujem da bih
ikada napisao ovu knjigu da nisam imao neposredno, trogodišnje iskustvo života
i rada na Zapadu. Za vreme mog boravka na jugu Francuske gde sam studirao
likovnu umetnost stekao sam to, da tako kažemo, sveevropsko iskustvo jer je
moje neposredno okuženje na klasi bilo evropsko. Više od jedne trećine
studenata je došlo iz raznih evropskih zemalja. To iskustvo je za mene bilo
dragoceno i nešto sasvim novo. Kada sam se mnogo godina kasnije osvrnuo na taj
period svog života, shvatio sam da sam živeo Evropu. Ali kao što znate sve to
nije dovoljno da biste se odlučili na jedan književni poduhvat. I lektira je
veliko iskustvo.
Smatrate li da
su splin, resantiman i velčmerc dovoljno obrađeni u srpskoj književno-naučnim
krugovima i zašto?
Splin, resantiman i
veltšmerc sam prvi put sreo u školskog gradivu u srednjoj školi, na časovima
ondašnjeg srpskohrvatskog jezika. Toliko sam bio obuzet Bodlerovim pesmama i
životom da sam doslovno trčao kući da nacrtam njegov portret koji i danas
čuvam. Ali šta petnaestogodišnjak može zaista znati o veltšmercu? Samo toliko
da može da ga prepozna u stihovima rok grupe koju u sebi pevuši i ništa više od
toga. Ne znam da li je domaća teorija posebno i dublje obrađivala navedene
književne fenomene ali mogu da kažem da je Nikola Milošević na više mesta
proučavao dejstvo i posledice resantimana na ideološke stavove i opredeljenja
ne samo pojedinaca već i čitavih političkih doktrina i sistema. U tom smislu
svakako treba obratiti pažnju na njegovo važnu studiju pod nazivom Psihologija
znanja.
Obradili
ste dela filozofa, slikara, pisaca, umetnika uopšte od antičkog doba do savremenih
dana. Kuda ide kultura, umetnost uopšte?
Ovo vaše pitanje bi trebalo da progoni danas svakog
mislećeg čoveka a ne samo umetnika ili intelektualca u najširem smislu te reči.
Ne znam kuda ide savremena kultura danas. U tom smislu vlada potpuna neizvesnost
i kada o tome razmišljam najradije sebi odgovaram da ćemo uskoro videti kuda se
kreće naša celokupna savremenost. U svakom slučaju danšnja istorija je izašla
iz svog zgloba i uglavila u tački koja nosi puno neizvesnosti. Ipak nisam
katastrofičar i ne odbrojavam dane do kraja sveta, mada mi se mnoge pojave u
savremenoj kulturi ne dopadaju. Potpuno razumem protest umetnika u Novom Sadu
koji su se nedavno usprotivili načinu na koji jedna javna i državna ustanova
troši sredstva u cilju promocije dela jednog Dejmijana Hersta.
Šta mladi, naročito oni koji se nisu susretali sa ovakvom
vrstom literature mogu saznati i naučiti od Vas i Vašeg dela na predstojećim
promocijama?
Generalno ne volim
poruke, ni za koga pa tako ni za mlade. Ali ono što bi mladi mogli danas
saznati je već odavno na internetu ili društvenim mrežama. Knjige nekako stoje
po strani. Ipak verujem da je potraga za identitetom imanentna mladima. Bez
čitanja, lutanje za spostvenim likom mi se čini nemogućom misijom. Bez avanture
čitanja mladost može da se protraći ispraznim medijskim fascinacijama a onda
nema kraja raznim nesporazumima sa samim sobom i sa svetom oko sebe. Dakle,
ostavite na neko vreme vaše moćne uređaje i uzmite neku knjigu u ruke pa ćete
onda i vaše neposredno životno iskustvo gledati na malo drugačiji način. Sartr,
čije životno iskustvo nije bilo ni banalno ni malo, je rekao da je ceo svet
otkrio u knjigama.
