Intervju Milan Dobričić

 

 Photo by Anahit Hayrapetyan

Milan Dobričića upoznala sam pre skoro deset godina, kada sam objavljivala svoju prvu zbirku priča. On je bio moj prvi urednik koji nije previše toga promenio u mojim stavovima, pisanju, autentičnosti, ali je mnogo uticao na to kako sada gledam na proces, ne samog stvaranja, jer to dolazi iznutra, već oblikovanja, jer tako ono što pišem dobija svoj pravi smisao.

               I sam stvaralac, pesnik, izdavač, uspeva da uspostavi izuzetno dobar odnos sa onima sa kojima sarađuje. Kao urednik, imao je uvek sluha da sasluša ali i da proba da prenese svoje viđenje i ukaže na moguće izmene, umeo je da vidi druge dimenzije svakog dela, nešto što bi samom autoru moglo da promakne.

              Ovoga puta, po objavljivanju jedne njegove priče u Zbirci grupe autora „Krik“ istoimenog izdavača, sa njim razgovaram o saradnji sa „svojim“ piscima, koje je okupljao kao urednik u „Trećem Trgu“, o tome kakva je bila njegova reakcija na zadatu temu u kojoj se našlo šesnaest mladih autora kao i o drugim aktivnostima vezanim za promociju književnosti i stvaralaštva.

               

     Krik: Tvoja priča u zbrici „Krik“ je prva, podseća na prolog iz Biblije, moguće da zbog toga i otvara celu zbirku. Kako gledaš na „Krik“, kao pojavu, pre svega u kulturi, potom šire, u društvu, ali i u književnosti ?

     Milan: Moja priča „Krik“ rađena je u trenu, „na temu“. Naslov me je odmah podsetio na Postanje, ne znam zašto. Mislim da u toj reči ima nečeg prvobitnog, primalnog, verovatno otuda ta veza. Pojavu „Krika“, ako se misli na izdavača, pozdravljam, mada odmah upozoravam ekipu na ono što ih očekuje – sada već trinaestogodišnje iskustvo Trećeg Trga jasno pokazuje o kakvom se „krvavom“ poslu tu radi. Ali, potrebno je. Novo mora uvek dolaziti. Ono što želim „Kriku“ je da što pre pronađe ono „novo“, ono „svoje“ što on donosi, što će mu omogućiti da opstane i po čemu će biti pamćen.

     Krik: Prvenstveno , pišeš poeziju pa je i odgovor na temu ovog izdanja bio svojevrsna pesma u prozi. Da li je teško pisati na zadatu temu? Da li je ova tema, shodno vrlo snažnom odgovoru, bila lakša i inspirativna?

     Milan: Imam više objavljenih pesničkih zbirki, da. Imam objavljenu i prozu, a u poslednje vreme praktično radim samo na prozi. Meni lično nikada nije bilo teško pisati na zadatu temu: ako je tema dobra, „inspiracija“ dođe, a ako je tema loša, tu je uvek spasonosna ironija. Ova konkretna tema bila je dobra tema, a odgovor pokazuje da je možda i večna. Zato predlažem još jednu stvar: tradiciju; voleo bih da pročitam Krik 2, 3...

Krik:  Kako generalno ocenjuješ zbirku grupe autora „Krik“?

Milan: Zbirku kao celinu ne sagledavam, jer to i nije „zbirka“, pre neka vrsta „zbornika“, što podrazumeva različitost u svim smerovima. Naravno da mi neke priče više „leže“, neke manje, ali svako od nas krik doživljava drugačije, i drugačije ga artikuliše.

     Krik:  Svako od autora u zbirci, a ima ih šesnaest, kako smo i na promocijama čuli, ima svog favorita, među pričama svojih kolega. Koji je tvoj?

     Milan: S obzirom da, nažalost, usled okolnosti, nisam prisustvova nijednoj promociji, pa nisam čuo ništa o tim „favoritima“, ne bih nikoga izdvajao. Svaki od „krikova“, uključujući i moj, ima svoj osoben ton, visinu, odjek, napuklost. Tako i treba da bude. To su zapravo „Krici“, a ne „Krik“. J

     Krik: Osnivač si Izdavačke kuće „Treći Trg“, koja je sada već poznato ime u našem izdavaštvu, sarađivao si sa većinom autora koji su zastupljeni i u ovoj zbirci. Kakva je bila saradnja sa osnivačima i urednicima u „Kriku“?

     Milan: Mi od osnivanja ponavljamo da Treći Trg nije izdavačka kuća. Pre smo izdavačka koliba, ili sobičak. Šalim se malo, ali mi volimo da sebe nazivamo izdavačem. Nekako, ono „kuća“ ide uz one „velike“ izdavače. Mi smo, još uvek, mali, u tom smislu, naravno. Saradnja sa celom dosadašnjom ekipom Krika bila je dobra, i moglo bi se reći plodotvorna. O tome svedoče dobre objavljene knjige, ali i neprekidan kontakt, razmena, što je suštinski za uspeh na svakom polju. Krik je dobrodošao, mi plovimo po istim vodama.

     Krik: Kao što smo pomenuli, „Treći Trg“ je poznat po velikom broju prvih naslova mnogih mladih i neafirmisanih autora ali stoji i iza renomiranih pisaca. Poznat je Beogradski međunarodni festival poezije i knjige „Trgni se! Poezija!“ koji je ove godine održan 11. put. Kako je protekao i šta ga je obeležilo?

     Milan: Festival je nastavio upravo tu tradiciju: okupio je renomirane strane pisce, koji su već poznati našoj publici, mlade strane pisce, koji tek treba da debituju na srpskom, renomirane domaće pisce, dobitnike najprestižnijih nagrada, i mlade domaće pisce, koji su tek objavili svoju prvu knjigu. Takođe, na festivalu su proglašeni, između ostalog, i pobednički rukopisi sa našeg konkursa za prvu zbirku poezije, čime se cela ova priča zaokružuje.

     Krik: Čitaocima našeg bloga predstavili smo tvoju bibliografiju. Reci mi, šta trenutno radiš na polju knjiženosti i stvaralaštva?

     Milan: Uskoro će iz štampe izaći dva moja prevoda, dve zbirke francusko-velške pesnikinje Paskal Peti, čiju smo jednu zbirku već objavili. Takođe, spremam se i za debi na polju romana. Uz to, naravno, tu je neprekidni urednički rad u Trećem Trgu. U svakom slučaju, do sajma još puno novih naslova.

     Krik: Na kraju, čitaš li sada nešto? Na šta bi želeo da skreneš pažnju ljubiteljima književnosti?

     Milan: Naravno da čitam. Uvek čitam, često i više knjiga paralelno, u zavisnosti od raspoloženja. Kad god neko negde pomene ili citira nekog pisca koga nisam čitao, ja zapišem i potražim. Treba otkrivati knjige, a kroz njih sebe. Ne bih delio konkretne savete, osim da se čita, da se traži ono što vam odgovara, da se „omiljeni“ pisci iščitaju do kraja. Svi žanrovi, sva doba, sve zemlje, svi jezici. Dobra literatura je dobra literatura.

                                                                                         Tatjana Avramović

                                                                                         Maj, 2017.

Biografija:

Milan Dobričić, rođen 1977. godine u Beogradu.
Diplomirao svetsku i srpsku književnost na Univerzitetu u Beogradu. Završio Beogradsku Otvorenu Školu.
Jedan od osnivača Udruženja Treći Trg (www.trecitrg.org.rs) i međunarodnog Beogradskog festivala poezije i knjige TRGNI SE! POEZIJA!.
Radi kao prevodilac sa engleskog i italijanskog jezika.
Objavljivao poeziju i prozu u časopisima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji, Španiji/Kataloniji, Turskoj i Makedoniji.
Objavio dve priče u zborniku Najkraće priče 2006 (Alma, Beograd) i jednu u zborniku Krik (Krik, Beograd, 2016). Objavio koautorsku knjigu proze Dnevnik 2000 (CSM, 2001), zbirke pesama Pritisak (CSM, 2002), Dovijanje (Treći Trg, 2006), Blagosloveni gubitnici (Društvo Istočnik, 2009), Lirika i tako... (Treći Trg, 2013), Trenuci kad se rađaju sveci (Treći Trg, 2015), dvojezični izbor iz poezije Blessed Losers (Treći Trg, 2013), zbirku kratkih priča Ceđ (Treći Trg, 2010) i zbirku kratkih zapisa O (Treći Trg, 2014). Učesnik u projektu WordExpress kao pesnik i prevodilac. Prevođen u časopisima na engleski, francuski, poljski, rumunski, katalonski, češki, slovenački, turski, hebrejski, makedonski, ruski, letonski, bugarski i italijanski jezik. Izbor iz poezije objavljen je na turskom jeziku 2017.
Preveo s engleskog roman velškog pisca Ovena Martela Drugi čovek (Treći Trg, 2011), zbirke pesama Paskal Peti Zoo otac (Treći Trg, 2012), Lovkinja (Treći Trg, 2017) i Fauverie (Treći Trg, 2017), i zbirku pesama Gabrijela Rozenstoka Tragom njenog imena (sa Gorjanom Rajić, Treći Trg, 2013).
Član je Srpskog književnog društva od 2017. godine.